Kajmak i sir sa Tare

Ako na Tari postoji jedan ukus koji gosti pamte, to je kajmak. Ne onaj iz prodavnice, već mladi, beli kajmak koji domaćica ujutru iznese na sto, sa toplim hlebom ili projom. Mleko sa planinskih pašnjaka, gde krave i ovce pasu travu punu lekovitog bilja, daje kajmaku i siru poseban, pun ukus.

Kako se pravi

Mleko se prokuva i ostavi da se polako hladi u širokim, plitkim posudama. Na površini se uhvati debela kora masnoće — to je kajmak. Domaćice ga skidaju i slažu u drvenu kacu, sloj po sloj, i blago sole. Mladi kajmak je beo, mekan i blag; posle nekoliko nedelja u kaci postaje žućkast, gušći i ljući — to je stari, zreli kajmak, koji mnogi cene još više.

Beli sir se pravi od mleka koje ostane posle skidanja kajmaka. Usiri se, ocedi u platnu, isece na kriške i slaže u kacu sa salamurom. Takav sir je pun, slan i malo kiselkast, i odličan je uz paradajz, papriku i domaći hleb.

Gde probati

• U privatnom smeštaju — mnogi domaćini nude doručak sa sopstvenim kajmakom i sirom; pitajte pri rezervaciji.
• U restoranima na Kaluđerskim barama, Mitrovcu i u Bajinoj Bašti — kajmak se služi uz meso sa roštilja, proju i pite.
• Na pijaci u Bajinoj Bašti — seljaci iz okolnih sela donose kajmak i sir, najviše subotom ujutru.
• Kod domaćinstava na putu — u selima uz put ka Zaovinama, Kremni i Rastištu često stoje table „prodajem kajmak i sir”.

Kako poneti kući

Kajmak i sir su kvarljivi. Kupite ih poslednjeg dana, tražite da vam ih domaćin spakuje u dobro zatvorenu posudu i nosite u frižider-torbi. Stari kajmak duže traje od mladog. Ako putujete preko granice, proverite propise o unošenju mlečnih proizvoda.